Сваке године у мају, Репортери без граница (Reporters Without Borders / RSF) публикују свој Индекс слободе медија — референтни документ за процену стања новинарске слободе у свету. Извештај за 2025. годину, базиран на анализи периода мај 2024 – мај 2025, поново доноси поражавајуће читање за значајан број европских земаља, међу kojima и Србију.
Место Србије: Бројеви и методологија
Србија је у Индексу слободе медија за 2025. годину заузела 96. место од 180 земаља, са укупним резултатом 49,3 (на скали 0–100, где 100 значи пуну слободу). Ово представља пад у односу на претходну годину (94. место, 50,1 поена) и потврђује негативни тренд присутан од 2021.
Методологија RSF индекса укључује пет категорија процене: политичко окружење, правни оквир, економске услове, безбедност новинара и друштвено-културни контекст. Србија је најнижу оцену добила у категорији Економски услови (40,1), која мери финансијску независност медија и концентрацију власништва.
Главни налази о Србији
RSF извештај идентификује неколико системских проблема у српском медијском простору:
- Непрозирна власничка структура — значајан дио медијских предузећа нема јавно доступне и верификоване информације о стварним власницима, упркос законским обавезама регулатора
- Тактичке тужбе (SLAPP) — повећање броја тужби против новинара и медија са очигледним циљем финансијске исцрпљености редакција, без реалне перспективе успеха на суду
- Непропорционалан приступ огласима — државни и паразражавни огласи концентрисани у медијима перципираним као лојални власти, стварање финансијске диспаритета
- Онлајн злостављање новинара — пораст координисаних кампања узнемиравања, посебно против женских новинара, на друштвеним мрежама
- Притисак на јавни сервис — питања о уређивачкoj независности РТС (Radio-televizija Srbije) и даље су предмет дебате у стручним круговима
Регионалне поређење
Балкански регион у целини суочава се са изазовима медијске слободе, ali са значајним разликама међу земљама. Анализа RSF резултата за земље Западног Балкана открива образац у коме земље које су ближе (процесно и временски) чланству у ЕУ показују боље резултате, мада веза није апсолутна.
Важно је истаћи да и развијене демократије нису имуне на притиске на медијску слободу — Француска је 2025. на 21. месту (пад са 18. у 2022), а Италија се и даље бори са концентрацијом медијског власништва (47. место).
Одговор српских власти и медијске заједнице
Министарство информисања је у реакцији на RSF извештај истакло да Србија показује напредак у транспарентности власништва медија и заштити новинара кроз оснивање Комисије за истраживање насиља над новинарима. Новинарска удружења — NUNS и UNS — поздравила су неке формалне кораке али истакла да они нису довели до мерљивих промена у свакодневном раду редакција.
BIRN (Balkan Investigative Reporting Network) у свом паралелном годишњем извештају бележи 127 случајева притисака на медије и новинаре у Србији у 2024. години, što је пораст у односу на 108 у 2023.
Шта говоре новинари на терену
За потребе овог чланка, Pecana је разговарала са седам новинара из различитих редакција у Србији. Сви су захтевали анонимност. Неколико опаски које илуструју свакодневну реалност:
"Нема директних претњи. Никад нико не каже 'не пиши о томе'. Али знаш које теме доносе проблеме. И полако учиш да их избегаваш. Тај процес самоцензуре је тих и неприметан, и то је оно што га чини опасним." — новинар регионалног медија, Централна Србија
"Написала сам текст о злоупотреби јавних набавки у општини. Следећег месеца, главни огласивач — локално јавно предузеће — повукао је уговор. Уредник ми је рекао: 'Ти одлучуј, али знај последице'." — новинарка локалног портала, Западна Србија
Шта је потребно за промену
Стручни консензус указује на неколико приоритетних мера за побољшање стања медијске слободе у Србији: доследна примена Закона о јавном информисању у делу транспарентности власништва; успостављање независног тела за надзор државног огласирања; јачање заштите извора у Закону о заштити узбуњивача; и пружање правне помоћи новинарима у SLAPP поступцима.
Слобода медија није само новинарски проблем — она је темељ функционалне демократије. Индекс слободе медија мери, у суштини, здравље демократских институција. Резултати Србије за 2025. јасан су сигнал да тај посао није завршен.
