Медијска карта Србије 2025.
Републичка установа Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) региструје 242 активне медијске лиценце у Србији — телевизијске, радио и дигиталне. Меhutim, статистика лиценци не одсликава стварну дистрибуцију медијске моћи. Кад се анализира власничка структура, јасно је да шест групација контролише највећи удео информативног досега:
Концентрација медијске моћи — процена досега 2025.
Процена Pecana аналитичког тима на основу јавно доступних података РЕМ, АГМ и Nielsen Serbia за Q1 2025.
Проблем непрозирног власништва
Закон о јавном информисању и медијима обавезује регистрацију стварних власника медија у Регистру медија при Агенцији за привредне регистре (АПР). Упркос томе, истраживање BIRN-а (Balkan Investigative Reporting Network) из 2024. показало је да 38% регистрованих медијских субјеката у Србији има непотпуне или неажурне информације о власничкој структури.
Посебан изазов представљају тзв. shell компаније и посредне власничке структуре, путем којих стварни власници медија остају скривени иза слојева правних субјеката регистрованих у различитим јурисдикцијама. Европска федерација новинара (EFJ) у свом годишњем извештају за 2024. издвојила је Србију као земљу са значајним ризиком по медијску транспарентност.
"Не знати ко поседује медиј значи не знати чији интерес тај медиј заступа. Транспарентност власништва је предуслов медијске слободе — не украс."
— Наташа Вуковић, извршна директорка NUNS-а (Независне удружење новинара Србије)
Утицај концентрације на уредничку независност
Медијска концентрација сама по себи није нужно штетна — у малим тржиштима попут Србије, одређени степен консолидације може да обезбеди финансијску одрживост редакција. Проблем настаје када власничка концентрација подразумева уредничку концентрацију — ситуацију у којој исти власник диктира уредничку политику свим медијима у свом портфолију.
Истраживање медијске климе SEEMO (South East Europe Media Organisation) констатовало је да је 44% запослених новинара у Србији у анонимним анкетама потврдило да је доживело неки облик уредничког притиска или самоцензуре — директно повезаног са власничком структуром медија у коме раде.
Европски стандарди и путоказ за Србију
Европска унија кроз European Media Freedom Act (EMFA), усвојен 2024. године, поставила је јасне стандарде за медијску транспарентност и плурализам. Србија, као кандидат за чланство, у обавези је да усклади своје медијско законодавство са EMFA захтевима.
Конкретне мере које стручњаци препоручују за Србију укључују: обавезни јавни регистар власника медија са верификованим подацима, ограничења удела у медијском тржишту за један ентитет, забрану власништва над медијима за лица са функцијама у јавном сектору и независни механизам мониторинга уредничке независности.
Независни медији: опстанак кроз диверзификацију
У таквом окружењу, мањи независни медији налазе начине за опстанак. Модели које успешно примењују укључују: читалачке претплате (membership модел), грантове европских медијских фондова, нишну специјализацију са лојалном публиком и сарадњу са међународним медијским мрежама. Ови медији, иако малог досега, чине кичму разноликог информисања.