Дезинформисање није нова појава у историји медија. Међутим, комбинација алгоритамских платформи, ниских трошкова производње лажног садржаја и растуће поларизације јавности у Србији ствара нову, сложенију динамику koja далеко превазилази традиционалне механизме медијске манипулације.
Ова анализа, заснована на систематском праћењу 124 медијска извора и мониторингу друштвених мрежа током 18 месеци (јануар 2024. — јун 2025.), идентификује кључне обрасце, актере и механизме у ширењу дезинформација у Србији.
Типологија дезинформација у српском медијском простору
На основу наше анализе, дезинформације у Србији могу се класификовати у пет основних категорија:
- Политичке дезинформације (41%) — Лажне или вишеструко искривљене информације о политичким актерима, намерама власти и опозиционих странака
- Здравствене дезинформације (23%) — Погрешне информације о вакцинама, лековима и јавноздравственим мерама, посебно изражене у посткризном периоду
- Геополитичке нарације (18%) — Информације дизајниране да обликују перцепцију односа Србије са EU, Русијом и другим геополитичким актерима
- Економске дезинформације (12%) — Лажне или искривљене статистике о стању економије, незапослености и животном стандарду
- Безбедносне и кризне (6%) — Дезинформације у контексту природних непогода, безбедносних инцидената и изванредних ситуација
Механизми ширења
Анализа путање дезинформационих садржаја открива конзистентан образац: садржај се прво публикује на мање познатим веб-сајтовима или Telegram каналима, затим се преузима у форми "екранска копија" и дели на Facebook и Instagram, где досеже максималну публику. У случају 38% праћених садржаја, дезинформација је достигла заједнице са неколико стотина хиљада чланова у року од 72 часа.
Верификациона организација RASKR.ba документовала је 1,247 провера чињеница у Србији у 2024. години, од чега је 689 (55%) оцењено као потпуно лажно, а 340 (27%) као делимично тачно са значајним исфабрикованим елементима.
Институционални одговор
Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) нема надлежност над дигиталним платформама и онлајн изворима дезинформација, већ само над лиценцираним електронским медијима. Ова регулаторна рупа стварa простор за несметано ширење дезинформационих садржаја кроз дигиталне канале.
Организација НУНС (Независно удружење новинара Србије) позива на усвајање регулаторног оквира усклађеног са европском EU Digital Services Act директивом, која обавезује велике платформе на системске мере против дезинформисања.
Препоруке и поглед напред
На основу наших налаза, издвајамо следеће препоруке за системско решавање проблема дезинформисања у Србији:
- Унапређење медијске писмености у образовном систему, са посебним фокусом на верификацију информација
- Успостављање независног медијског омбудсмана са ширим надлежностима
- Регулаторно проширење надлежности на онлајн платформе у складу са EU стандардима
- Финансирање независних fact-checking организација кроз механизме јавног интереса
