У априлу 2025, Associated Press је обелоданио да аутоматизовано генерисање текстова тренутно покрива преко 4.000 кратких извештаја месечно — финансијски резултати компанија, спортски резимеи, временске прогнозе, кратке вести о недвижностима. Ниједан новинар их не пише. Алгоритам прима структуриране податке, примењује шаблон, и за секунде производи читљив чланак у новинарском стилу.
Ово није будућност — то је садашњост. И она поставља питања са којима се новинарска заједница тек почиње суочавати.
Шта AI данас ради у редакцијама
Употреба AI у редакцијама 2025. далеко превазилази аутоматизовано писање. На основу анализе 78 редакција у Европи коју је спровео Reuters Institute (март 2025), AI алати се користе у следећим областима:
- Транскрипција и превод — аутоматска транскрипција интервјуа и пресс-конференција са тачношћу преко 95%, уштеда 2–4 сата по новинару недељно
- Анализа документа — брза обрада великих количина текстуалних докумената (судски предмети, буџетски документи, уговори) ради идентификације кључних информација
- Верификација информација — cross-checking тврдњи у реалном времену са базама података и раније верификованим чињеницама
- Персонализација садржаја — прилагођавање приказа садржаја на сајту индивидуалним интересовањима читалаца
- SEO оптимизација — аутоматско генерисање наслова варијанти и описа за различите платформе
- Детекција дезинформација — анализа образаца ширења сумњивих садржаја на друштвеним мрежама
Случај: Шпанска агенција EFE и аутоматизовано извештавање
Шпанска новинска агенција EFE имплементирала је 2023. систем аутоматског извештавања о регионалним изборима. Систем je у реалном времену пратио улазне резултате из 50 покрајина, генерисао стандардне извештаје на шпанском, каталонском и баскијском, и публиковао их за мање од 90 секунди од пријема сваке серије резултата.
Резултат: 847 аутоматски генерисаних чланака током изборне ноћи. Нула новинарских грешака у чињеничном смислу. Нула новинара ангажованих за тај задатак. Шест новинара ослобођено је за дубинску аналитику, коментаре и интервјуе са политичким лидерима.
Шеф развоја EFE описао је ово као "ослобађање новинара за оно у чему су незаменљиви" — критичко мишљење, контекст, интерпретацију. Критичари сматрају да је то еуфемизам за смањење укупног броја запослених новинара.
Ризици: Халуцинације, пристрасност и ерозија поверења
Велики језички модели имају добро документован проблем: "халуцинације" — самоуверено генерисање нетачних информација. У новинарском контексту, ово је озбиљан ризик. Истраживање Science Communication (2024) анализирало је 500 AI-генерисаних новинарских текстова и нашло грешке у чињеницама у 18,3% случајева — значајно вишe него код новинара са стандардном провером извора.
Поред фактичких грешака, AI модели показују системске пристрасности које рефлектују пристрасности у тренинг подацима. Студија MIT Media Lab из 2024. показала је да аутоматски генерисани политички извештаји систематски потцењују перспективе мањинских политичких актера и преко-приказују ставове доминантних политичких снага.
Трећи ризик је можда и најозбиљнији: ерозија читалачког поверења. Истраживање Eurobarometer из 2024. показало је да 61% грађана ЕУ каже да би им поверење у медиј опало ако би сазнали да медиј користи AI за генерисање вести — чак и да су вести тачне.
Ситуација у Србији
У Србији, употреба AI алата у редакцијама значајно заостаје за западноевропским трендовима, ali показује убрзани раст. Pecana анкета 41 медијске куће (мај 2025) открива:
- 38% редакција користи AI алате редовно (свакодневно или неколико пута недељно)
- 54% периодично (пар пута месечно)
- 8% их не користи уопште
Доминантна употреба је за транскрипцију (87% корисника), превод (71%), и помоћ у писању (64%). Само 12% редакција у Србији има интерне смернице о употреби AI, поређења ради — у Француској и Немачкој тај проценат је 68%.
Пут напред: Хибридни модел и новинарска одговорност
Конзенсус међу истраживачима медија и практичарима новинарства формира се oko хибридног модела у коме AI преузима рутинске, структуриране задатке, dok новинари задржавају ексклузивну одговорност за:
- Интерпретацију и контекстуализацију информација
- Верификацију кроз директни контакт са изворима
- Уређивачке одлуке о вредности информације
- Заштиту извора и етичке одлуке
- Публиковање истраживачких и наративних форматa
Питање није да ли ће AI трансформисати новинарство — то се већ дешава. Питање је да ли ће та трансформација ослободити новинаре за квалитетнији рад, или ће бити искоришћена искључиво за смањење трошкова. Одговор лежи у одлукама које уредници, издавачи и регулатори доносе данас.
