Пионири верификације у Србији

Организована факт-чековање сцена у Србији постоји нешто дуже од деценије, али интензивнији развој уследио је током и после пандемије COVID-19 (2020–2022), када је инфодемија — паралелно ширење дезинформација уз ширење вируса — нагласила критичну потребу за систематском верификацијом информација.

Данас, неколико организација представља стуб факт-чековања у Србији: Istinomer (основан 2010, специјализован за верификацију политичких изјава), Fake News Tragač (у оквиру N1 телевизије, покренут 2017), RASKRIKAVANJE (специјализован за онлајн дезинформације, покренут 2019) и KRIK (истраживачко новинарство с елементима верификације).

Методологија: стандарди и изазови

Квалитетно факт-чековање следи стандарде Међународне мреже за верификацију чињеница (IFCN — International Fact-Checking Network), коју чуva Poynter Institute. Основни принципи укључују: непристрасност и правичност, транспарентност извора, транспарентност финансирања, транспарентност методологије и отвореност за исправке.

Истinomer и Fake News Tragač потписнице су IFCN кодекса — то је значајан стандард поверења и одговорности. Верификациони процес типично укључује: идентификацију тврдње, тражење оригиналног контекста, верификацију примарних извора (документи, статистика, научни радови), консултације са стручњацима и проверљиво бодовање тврдње на скали истинитости.

Скала верификације Istinomera

ТАЧНОТврдња је потпуно тачна, поткрепљена верификованим изворима
УГЛАВНОМ ТАЧНОСуштина тврдње је тачна, уз мање нетачности у детаљима
ПОЛУТАЧНОТврдња садржи тачне елементе, али и значајне нетачности или изостављени контекст
УГЛАВНОМ НЕТАЧНОТврдња је претежно нетачна, с малим елементима истине
НЕТАЧНОТврдња је потпуно нетачна, нема основе у провереним изворима

Бројке: шта говоре подаци

Истinomer је у периоду 2020–2024. верификовао преко 3.200 политичких изјава. Анализа тих верификација открива да је у просеку 38% верификованих политичких изјава добило оцену "нетачно" или "углавном нетачно" — забрињавајући показатељ квалитета јавног дискурса.

Fake News Tragač регистровао је у 2024. преко 580 верификованих дезинформација само у вези са изборном кампањом — што је за 40% више него у изборном циклусу 2022. Раст је делом последица веће активности факт-чекера, али и реалног повећана производње дезинформационог садржаја.

Финансирање: гаранција независности или слаба тачка

Питање финансирања факт-чековање организација остаје осетљиво. Већина се ослања на комбинацију европских грантова, донација медијских фондова и, у случају редакцијских организација, комерцијалних прихода родитељских медија. Критичари понекад доводе у питање независност организација које примају страна средства, иако IFCN стандарди захтевају потпуну транспарентност о изворима финансирања.

Модел читалачке подршке (membership) — успешан код истраживачких медија попут КRIK-а — представља одрживу алтернативу за финансирање независног факт-чековања без ослањања на институционалне донаторе.

Будућност: АИ и факт-чековање

Истраживачи развијају АИ алате за полуаутоматску верификацију — системе koji могу да прикажу новинару потенцијалне изворе за верификацију одређене тврдње, провере да ли слична тврдња раније верификована и означе статистику која се разликује од референтних база. Ови алати неће заменити новинара-верификатора, али могу да значајно убрзају процес и повећају број тврдњи које се провере.