Тренутно стање: АИ у европским редакцијама

Европски институт за иновације у медијима (EIN) објавио је у априлу 2025. истраживање у коме је учествовало 340 редакција из 24 земље. Резултати су упечатљиви: 67% регионалних медија у Европи користи барем један АИ алат у свакодневном раду, а 31% је у процесу имплементације. У Србији тај постотак тренутно износи 42%, што је за око 25 процентних поена испод европског просека за велике медијске куће.

Употреба АИ алата у редакцијама крећe се у неколико категорија:

  • Транскрипција и превод: Аутоматска конверзија говора у текст и превод са страних језика — тренутно најраспрострањенија примена.
  • Анализа великих скупова података: АИ помаже новинарима да у кратком времену обраде хиљаде документа, финансијских извештаја или судских предмета.
  • Генерисање кратких извештаја: Резимирање саопштења, спортских резултата и берзанских извештаја.
  • Персонализација садржаја: Алгоритамска препорука чланака читаоцима на основу понашања.
  • Верификација слика и видеа: Детекција дипфејкова и манипулисаних медија.

Ризик: ко одговара за грешку

Највећа стручна полемика тиче се одговорности. Ако АИ алат генерише нетачну информацију коју новинар потом публикује без довољне провере — ко сноси одговорност? Уредник? Аутор? Провајдер технологије? Законска регулатива за ову ситуацију не постоји ни у Србији, ни у већини европских земаља.

Случај британског листа The Guardian из 2023. постао је упозоравајући пример: АИ алат је у аутоматски генерисаном чланку о спортским резултатима погрешно приписао изјаву погрешном играчу. Редакција је исправила грешку, али штета по поверење читалаца трајала је знатно дуже. Слични инциденти забележени су у Француске агенције за штампу (AFP) и DW-у.

"Вештачка интелигенција може да аутоматизује рутину — али не може да аутоматизује савест. Ту увек мора да стоји новинар."

— Марија Стошић, главна уредница портала Медијаскоп, Нови Сад

Serbian медијски контекст

У Србији, већина медијских кућа суочава се са ограниченим буџетима за технолошке инвестиције. Независни портали и регионалне редакције готово по правилу не могу да приуште лиценцирање напредних корпоративних АИ решења. Уместо тога, новинари све чешће самоиницијативно користе бесплатне верзије ChatGPT-а и Perplexity AI-а — без системске едукације и без уредничких протокола.

Управо то представља тренутно највећи ризик: нерегулисана, неедукована, ad hoc употреба АИ алата у редакцијама. Не постоји национални стандард, нема обуке у оквиру новинарских факултета, а медијске самоорганизације нису до сада усвојиле обавезујуће смернице.

Модели добре праксе

Неколико европских редакција поставило је стандарде које друге могу да прате:

BBC Verify: Посебни тим посвећен верификацији садржаја генерисаног помоћу АИ, са јасним протоколом двоструке провере пре публиковања.

Der Spiegel (Немачка): Интерна политика која прецизно дефинише у ком делу новинарског процеса сме да се користи АИ, а где је забрањен.

Politiken (Данска): Транспарентно означавање чланака у чијем стварању је учествовао АИ алат, са детаљним описом начина употребе.

Будућност: хибридне редакције

Стручни консензус је да будућност медија не лежи у избору између новинара и АИ, већ у хибридном моделу у коме сваки елемент ради оно у чему је бољи. АИ ће обрађивати структурисане податке, рутинске извештаје, транскрипцију и верификацију медија — а новинари ће се посвети истраживачком раду, интерпретацији, изворима и етичким процесима. Ова подела задатака, ако буде добро имплементирана, може бити прилика — а не претња — за квалитетно новинарство.